четвртак, 06. децембар 2012.

Oko za oko, zub za zub




Oko za zub

Pažljivo je prebrisao objektiv, zatim naočare. Radio je to strpljivo nekoliko minuta. Zagrizao je jabuku, tiho opsovao i opipao levu jedinicu, činila se malo klimavom, ne gledajući, siguran u svoje pokrete spustio je jabuku na sto koji je bio tik iza njega, samo je jedan kraj virio sa njegove leve strane. Teleskop je bio uperen u Mesec, gledao ga je nekoliko minuta ali ubrzo ga uperio u susednu zgradu. Prvi prozor u desnom gornjem uglu nije bio osvetljen, posegao ruku i napipao jabuku, pažljivo ju je zagrizo misleći o jedinici. Letimično je pregledao sve prozore, okrenuo se stolu, bacio odgrizak u činiju, uzeo drugu, poslednju, spustio na ivicu stola. Svetlo na prvom prozoru u desnom gornjem uglu se upalilo.
Od daha se malo zamaglila prednje staklo teleskopa. Izvadio je krpu od jelenske kože iz dzepa i ovlaš protrljao.

Muškarac je seo na kauč, osvrnuo se oko sebe i počešao međunožje. Utom je ušla žena iz jedne od soba, nosila je dve čaše i vino. Spustila čaše i flašu na stočić. Uzela daljinski i polako sela na kauč, tik do muškarca. On je nasuo vino, čaša se prevrnula i veća količina vina se prolila na pantalone. Žena je prikrila usta rukom, smejala se. Muškarac se samo na tren nasmešio i svukao pantalone. Seo je.

Uzeo je jabuku sa ivice stola i trljao o dzemper od angore.

Žena jednom rukom menjala kanale, druga ruka joj je bila na muškarčevom krilu i kretala se u ujednačenom ritmu.

On je i dalje trljao jabuku o dzemper u nešto bržem ritmu.

Muškarac je jednom rukom prelazio preko ženinih grudi a u drugom je pridržavao čašu.

I trljao je sve snažnije. Pokreti su mu bili sve širi.

Žena je odložila daljinski. Ustala, skinula gaćice.

Primakao je jabuku ustima.
Muškarac je spustio čašu na tepih.

Zagrizo je.

Žena je opkoračila muškarca.

Osetio je kao da je nešto tvrdo u ustima.

Polako se spuštala i dizala, pa sve brže i brže..

Na vratima se ukazao tinejdzer.

Ženina noga je zakačila čašu.

„Deda, pita baka hoćeš li još jabuka“.

Proliveno vino se širilo po tepihu..

„ kh kh kh..“

Unuk ga je snažno udario po leđima a zaglavljeno parče zuba izletelo je kroz prozor u pravcu lepog, savršeno okruglog Meseca.





Zub za oko

Razmišljao je kako bi bilo dobro da da podstanaru otkaz. Već je počeo da se snebiva dok je zamišljao razgovor. Večeras ili sutra, hodao je blago pogrbljen neprirodno sporim korakom. Veče je bilo tiho, mirisala je ustreptala lipa, zastao je da udahne. Uspravio se, osvrnuo oko sebe i zario pogled u Mesečev savršen krug. Promrmljao je nešto sebi u bradu i nastavio. Ritam njegovih koraka je bio tako neujednačen, sam vazduh oko njega kao da je odavao nemir. Muljao je rukama po dzepovima. Najednom je izvukao ključ, pomislio je kako bi bilo dobro da otključa vrata, u poslednje vreme uvek zvoni. Da, to je znak, otključaće vrata od svoga stana, izbaciće uljeza iz kuće i ponovo će biti sve po starom.
Sa tom novom mišlju koraci su počeli da dobijaju drugačiji zvuk, življi, ujednačeniji, pa sve brži i brži..
Osmehnuo se, i lice mu se fino zbrčakalo poput zgužvane pamučne pelene. Zastao je, upro pogled u Mesec i najednom nešto oštro zabilo mu se u levi ugao oka, u samu beonjaču. Uplašen, potrčao je iz sve snage, ključ mu je nekoliko puta ispadao. Ustreptalo se saginjao i jurio dalje. Utrčao u zgradu. Nije ni pozvao lift, preskakao po dva stepenika. Na samom ulazu ključ mu je ponovo pao, u trenutku kada je zazvečao tiho je jauknuo poput nekakve ranjene životinje.
Iza zatvorenih vrata čuo se šum.
Nekako je otključao.
Neko je pojačao Tv.

Oko ga je toliko bolelo da ni na drugo ništa nije video.

Žena je ispustila sunđer iz ruke i zabezeknuto ga gledala.
Muškarac je ugasio TV. I ustao,

Žena je i dalje gledala ukočeno.

Muškarac je zgužvani brushalter iz ruke strpao u dzep.

„ Nešto mi je upalo u oko!“ bolno je izustio.

objavljeno u časopisu Znak

Нема коментара:

Постави коментар