Oko za zub
Pažljivo je
prebrisao objektiv, zatim naočare. Radio je to strpljivo nekoliko
minuta. Zagrizao je jabuku, tiho opsovao i opipao levu jedinicu,
činila se malo klimavom, ne gledajući, siguran u svoje pokrete
spustio je jabuku na sto koji je bio tik iza njega, samo je jedan
kraj virio sa njegove leve strane. Teleskop je bio uperen u Mesec,
gledao ga je nekoliko minuta ali ubrzo ga uperio u susednu zgradu.
Prvi prozor u desnom gornjem uglu nije bio osvetljen, posegao ruku i
napipao jabuku, pažljivo ju je zagrizo misleći o jedinici.
Letimično je pregledao sve prozore, okrenuo se stolu, bacio odgrizak
u činiju, uzeo drugu, poslednju, spustio na ivicu stola. Svetlo na
prvom prozoru u desnom gornjem uglu se upalilo.
Od daha se malo
zamaglila prednje staklo teleskopa. Izvadio je krpu od jelenske kože
iz dzepa i ovlaš protrljao.
Muškarac
je seo na kauč, osvrnuo se oko sebe i počešao međunožje. Utom je
ušla žena iz jedne od soba, nosila je dve čaše i vino. Spustila
čaše i flašu na stočić. Uzela daljinski i polako sela na kauč,
tik do muškarca. On je nasuo vino, čaša se prevrnula i veća
količina vina se prolila na pantalone. Žena je prikrila usta rukom,
smejala se. Muškarac se samo na tren nasmešio i svukao pantalone.
Seo je.
Uzeo je jabuku sa ivice
stola i trljao o dzemper od angore.
Žena jednom rukom menjala kanale, druga ruka joj je bila na
muškarčevom krilu i kretala se u ujednačenom ritmu.
On je i dalje trljao
jabuku o dzemper u nešto bržem ritmu.
Muškarac
je jednom rukom prelazio preko ženinih grudi a u drugom je
pridržavao čašu.
I trljao je sve snažnije.
Pokreti su mu bili sve širi.
Žena je odložila daljinski. Ustala, skinula
gaćice.
Primakao je jabuku ustima.
Muškarac je spustio čašu na tepih.
Zagrizo je.
Žena je opkoračila muškarca.
Osetio je kao da je
nešto tvrdo u ustima.
Polako se spuštala i dizala, pa sve
brže i brže..
Na vratima se ukazao
tinejdzer.
Ženina noga je zakačila
čašu.
„Deda, pita baka hoćeš
li još jabuka“.
Proliveno vino se širilo
po tepihu..
„ kh kh kh..“
Unuk ga je snažno
udario po leđima a zaglavljeno parče zuba izletelo je kroz prozor u
pravcu lepog, savršeno okruglog Meseca.
Zub za oko
Razmišljao je kako
bi bilo dobro da da podstanaru otkaz. Već je počeo da se snebiva
dok je zamišljao razgovor. Večeras ili sutra, hodao je blago
pogrbljen neprirodno sporim korakom. Veče je bilo tiho, mirisala je
ustreptala lipa, zastao je da udahne. Uspravio se, osvrnuo oko sebe i
zario pogled u Mesečev savršen krug. Promrmljao je nešto sebi u
bradu i nastavio. Ritam njegovih koraka je bio tako neujednačen, sam
vazduh oko njega kao da je odavao nemir. Muljao je rukama po
dzepovima. Najednom je izvukao ključ, pomislio je kako bi bilo dobro
da otključa vrata, u poslednje vreme uvek zvoni. Da, to je znak,
otključaće vrata od svoga stana, izbaciće uljeza iz kuće i ponovo
će biti sve po starom.
Sa tom novom mišlju
koraci su počeli da dobijaju drugačiji zvuk, življi, ujednačeniji,
pa sve brži i brži..
Osmehnuo se, i lice mu se
fino zbrčakalo poput zgužvane pamučne pelene. Zastao je, upro
pogled u Mesec i najednom nešto oštro zabilo mu se u levi ugao oka,
u samu beonjaču. Uplašen, potrčao je iz sve snage, ključ mu je
nekoliko puta ispadao. Ustreptalo se saginjao i jurio dalje. Utrčao
u zgradu. Nije ni pozvao lift, preskakao po dva stepenika. Na samom
ulazu ključ mu je ponovo pao, u trenutku kada je zazvečao tiho je
jauknuo poput nekakve ranjene životinje.
Iza zatvorenih vrata čuo se šum.
Nekako je otključao.
Neko je pojačao Tv.
Oko ga je toliko bolelo
da ni na drugo ništa nije video.
Žena je ispustila sunđer iz ruke i
zabezeknuto ga gledala.
Muškarac je
ugasio TV. I ustao,
Žena
je i dalje gledala ukočeno.
Muškarac je zgužvani brushalter iz ruke strpao u dzep.
„ Nešto mi je upalo u
oko!“ bolno je izustio.
objavljeno u časopisu Znak
Нема коментара:
Постави коментар